03. JANICK GERS
Showmanship Rediscovered
Ako ste, čitajući "deo prvi" ove priče, pročitali smaragdno ZELENI strat, a zatim pogledali u slike iz "dela drugog", verovatno Vas nešto buni?! Možda mi neki i neće verovati, ali sunburst strat sa slika je isti taj Zeleni strat, samo par godina kasnije, no doći će sve to na svoj red...
Po kupovini svoje gitare, dosta sam vežbao. Mogu Vam reći i da mi prelaz sa akustare na električnu nije bio baš lak. Iako su žice na električnim gitarama generalno mnogo "mekše" (što je i sa mojim stratom bio slučaj), nešto mi u celoj stvari nije prijalo. Takav je uvek slučaj kada prelazite s jedne na drugu gitaru, pa Vam se može desiti da i prilikom prelaska na gitaru sličnu svojoj prethodnici (npr. sa Ibanez RBX serije na Stratocaster) imate blagih poteškoća. U svakom slučaju, kada prelazite na novu gitaru, očekujte da ćete potrošiti neko vreme prilagođavajući se novinama, tako da: Ne nasedajte na priče poput one iz filma "Crossroads" (Columbia P.Co. 1986. http://imdb.com/title/tt0090888/) u kojoj "simpatični" dečko Judžin uzima prvi put u životu Telecaster u ruke, krunišući ga perfektno odsviranim Paganinijevim 5. kapričom... Nemoguće!
Nešto vremena potom, u gradu je počeo da kruži legendarni koncert grupe Iron Maiden "Rock in Rio." Ovaj nastup je verovatno bio i prvi koji je bend "uvežbao", pa je lako bilo uživati i u starim hitovima, i u promociji pesama sa tada novog albuma "Brave New World." Pevač Brus Dikinson (Bruce Dickinson) je konačno stekao dovoljno kondicije da otpeva ceo koncert neprestalno trčeći po bini. Gitarista Dejv Marej (Dave Murray) je konačno navikao da svira i posle koje flaše, pa se broj "overbend-ovanih" nota smanjio na prihvatljiv nivo. Čak se i Ejdrian Smit (Adrian Smith) vratio u bend, zajedno sa svojim legendarnim solažama. I pored svega ovoga, najviše me je impresionirao treći gitarista Janik Grs (Janick Gers)...
Bruce Dickinson & Janick Gers,
ROCK IN RIO DVD 2002.
http://www.imdb.com/title/tt0280898/
Janik je sve vreme suvereno vladao binom. Zračio je neverovatnom (pozitivnom) energijom, uvek na granici da se stvarno zapitam, "da li je bio na nekim drogama?" Ono što me je ipak impresioniralo najviše je "stunt" u kome on vrti gitaru oko sebe... Showmanship! Ko je gledao film "Tenacious D: The pick of destiny" (Red House 2006. IMDB.com/title/tt0365830/) može sebi da dočara moju zadivljenost ovim potezom, ako se seti priče oko "Powerslide-a" (uklizavanja gitariste kolenima na bini). Mislim da sam narednih nedelju dana razvaljivao sebi leđa pokušavajući da uradim isto. U skučenom prostoru moje sobe, sem mojih leđa nastradao je i orman, ali nažalosti pomalo i gitara. Jeftini lak i farba otpadali su, pri svakom udarcu gitare, u sve većim komadima, pa je, već posle pola godine i mojih nedelju dana pokušaja da uradim "vetrenjaču", gitara već počela da liči na razlupani model SRV-ovog (Stevie Ray Vaughan) strata. Hteo bih ipak, da pre nego što nastavim, kažem da nisam neki ludak koji voli da lupa gitare o pojačalo (i slično), i da uvek iskreno žalim i najmanju ogrebotinu na svojoj gitari. Ali eto, dogođalo se da par puta, nekim mojim prijateljima, pa i meni jedanput, gitara prosto ispadne iz ruku. Plus i to sa "vetrenjačom", al' šta sad... U svakom slučaju, ostao sam sa iščukanom gitarom i bez mog "Powerslide-a."
Crossroads & Tenacious D: The pick of Destiny
Columbia Pictures Co. 1986.
Red House Films 2006.
Za slučaj da je neko IPAK voljan da pokuša da odradi tu stvar, evo par saveta. Kupite StrapLock-ove (zaključivače kaiša za gitaru)! Postoji dosta proizvodjača ovih "bezbedonosnih naprava." Ja sam se inspirisan tekstom sa "Orbine škole gitare" (linkovi desno) odlučio za Dunlopovu verziju, mada sam kasnije uvideo da ima i lepših i sigurnijih varijanti, ali i ovi rade svoj posao jako dobro. E sad, još jedna važna napomena! NIKO osim pomenutog Janika ne zna da uradi ovaj stunt SA kablom! Ingvi Malmstin (Yngwie Malmsteen), i ostala kompanija, svi koriste bežične adaptere, s kojima je stvar skoro prosta. Bez gitarskog kabla sam i ja uspeo, i to dosta dobro da odradim stvar, ali od toga nema koristi pošto sve to treba odraditi uživo, na svirci. Ako sada hitate na stranice proizvodjača bežičnih gitarskih sistema, odmah da Vam kažem da su oni jako skupi (firma Samson kao jeftiniji proizvođač nema sistem ispod 500 eura)...
Jednom prilikom sam čačkao nešto oko elektronike na svojoj gitari i slučajno pogledao bolje jedno od mesta gde je gitara udarena. Uvideo sam da je drvo ispod stvarno lepo, ili makar lepše od ispucale zelene boje, i ubrzo sam došao na ideju da gitaru ogulim! Petneast minuta kasnije sam se vratio iz farbare sa po deset metara od po par vrsti šmirgli. Prvo sam sve delove sa gitare staloženo skinuo i, analogno svom mestu na gitari, poređao ih po stolu (sistematičnost- jako bitna stvar u projektima ove i slične vrste)! Zatim sam počeo da šmirglam, što se ispostavlo kao jako gadna rabota. Trebalo mi je 6 sati, mnogo snage, a od čestica laka i prašine u vazduhu me je bolela glava naredna tri dana... Ali! Gitara je izgledala fenomenalno, još fenomenalnije sklopljena, a što je najbolje, i dalje je radila! Malo me je i podsetila na jednog od stratova koje je Janik svirao na pomenutom koncertu, pa sam, da bih je učinio još sličnijom, napravio ogromnu glupost. Naime Janik je na svojoj imao crne magnete, a ja na svojoj bele, ali sam provalio, totalno rasklapajući i sklapajući svoju gitaru, da su "gola kućišta" magneta, bez zaštitne plastike (prokleto bele boje), bila crna. Tako da sam bacio zaštitne plastične delove magneta, i voila... Eto crnih magneta. Misao da delovi magneta koje sam bacio u stvari predstavljaju ZAŠTITU nije me mučila narednih pola godine, dok magneti nisu počeli da crkavaju! Zajedno i s tim što je bez ZAŠTITNOG laka i drvo gitare počelo da me zabrinjava! Ali, gitara je bila stvarno LEPA!
Po kupovini svoje gitare, dosta sam vežbao. Mogu Vam reći i da mi prelaz sa akustare na električnu nije bio baš lak. Iako su žice na električnim gitarama generalno mnogo "mekše" (što je i sa mojim stratom bio slučaj), nešto mi u celoj stvari nije prijalo. Takav je uvek slučaj kada prelazite s jedne na drugu gitaru, pa Vam se može desiti da i prilikom prelaska na gitaru sličnu svojoj prethodnici (npr. sa Ibanez RBX serije na Stratocaster) imate blagih poteškoća. U svakom slučaju, kada prelazite na novu gitaru, očekujte da ćete potrošiti neko vreme prilagođavajući se novinama, tako da: Ne nasedajte na priče poput one iz filma "Crossroads" (Columbia P.Co. 1986. http://imdb.com/title/tt0090888/) u kojoj "simpatični" dečko Judžin uzima prvi put u životu Telecaster u ruke, krunišući ga perfektno odsviranim Paganinijevim 5. kapričom... Nemoguće!
Nešto vremena potom, u gradu je počeo da kruži legendarni koncert grupe Iron Maiden "Rock in Rio." Ovaj nastup je verovatno bio i prvi koji je bend "uvežbao", pa je lako bilo uživati i u starim hitovima, i u promociji pesama sa tada novog albuma "Brave New World." Pevač Brus Dikinson (Bruce Dickinson) je konačno stekao dovoljno kondicije da otpeva ceo koncert neprestalno trčeći po bini. Gitarista Dejv Marej (Dave Murray) je konačno navikao da svira i posle koje flaše, pa se broj "overbend-ovanih" nota smanjio na prihvatljiv nivo. Čak se i Ejdrian Smit (Adrian Smith) vratio u bend, zajedno sa svojim legendarnim solažama. I pored svega ovoga, najviše me je impresionirao treći gitarista Janik Grs (Janick Gers)...
Bruce Dickinson & Janick Gers,ROCK IN RIO DVD 2002.
http://www.imdb.com/title/tt0280898/
Crossroads & Tenacious D: The pick of DestinyColumbia Pictures Co. 1986.
Red House Films 2006.
Jednom prilikom sam čačkao nešto oko elektronike na svojoj gitari i slučajno pogledao bolje jedno od mesta gde je gitara udarena. Uvideo sam da je drvo ispod stvarno lepo, ili makar lepše od ispucale zelene boje, i ubrzo sam došao na ideju da gitaru ogulim! Petneast minuta kasnije sam se vratio iz farbare sa po deset metara od po par vrsti šmirgli. Prvo sam sve delove sa gitare staloženo skinuo i, analogno svom mestu na gitari, poređao ih po stolu (sistematičnost- jako bitna stvar u projektima ove i slične vrste)! Zatim sam počeo da šmirglam, što se ispostavlo kao jako gadna rabota. Trebalo mi je 6 sati, mnogo snage, a od čestica laka i prašine u vazduhu me je bolela glava naredna tri dana... Ali! Gitara je izgledala fenomenalno, još fenomenalnije sklopljena, a što je najbolje, i dalje je radila! Malo me je i podsetila na jednog od stratova koje je Janik svirao na pomenutom koncertu, pa sam, da bih je učinio još sličnijom, napravio ogromnu glupost. Naime Janik je na svojoj imao crne magnete, a ja na svojoj bele, ali sam provalio, totalno rasklapajući i sklapajući svoju gitaru, da su "gola kućišta" magneta, bez zaštitne plastike (prokleto bele boje), bila crna. Tako da sam bacio zaštitne plastične delove magneta, i voila... Eto crnih magneta. Misao da delovi magneta koje sam bacio u stvari predstavljaju ZAŠTITU nije me mučila narednih pola godine, dok magneti nisu počeli da crkavaju! Zajedno i s tim što je bez ZAŠTITNOG laka i drvo gitare počelo da me zabrinjava! Ali, gitara je bila stvarno LEPA!
No comments:
Post a Comment