PREDGOVOR
Ne prodajem ništa!
Odmah na početku, razjasnio bih jednu stvar. Neki su "uspeli" već juče da mi skrenu pažnju na to da slike sa desne strane ovih tekstova svojom pojavom impliciraju na to da (pre)prodajem muzičku opremu. E pa, kao što rekoh u naslovu "Ne prodajem ništa!" Slike su tu samo da uvedu čitaoca na suptilan način u priču o gitaristici. Mada se pazite svakog 24. frame-a u sekundi, pošto iskače poruka "Pij Coca-Colu" al' hej, pijemo je i ovako, tako da nema veze, a i meni kao stiže lova od sponzorstva (not). E, toliko o tome, sad na priču...
01. JKP Zelenilo Beograd
A dreamjob
Stvarno su retki trenuci u životu kada čovek ima cilj. Cilj može da bude svakojak, ali je važno da je jedini. Gledali ste sigurno neku romantičnu komediju u kojoj lik ostavlja sve, da bi, šta god, neku curu. Ima ih bilion u svim variacijama. U svakom slučaju, cilj tipa "Idem na pecanje u subotu sa društvom..." nije THE CILJ (dalje CILJ), kao ni "Ima da pređem ceo Half-Life do sutra!" Cilj o kome pričam mora imati tu dozu iskomlpeksirane fanatičnosti pored koje možete recimo da povraćate tri dana, i da spavate tri noći u produktima svog trodnevnog rada, a da to ne primetite. Ko je skoro zapazio srpske tenisere, zna o čemu pričam.
Anyway, ja sam nakon 3/4 godine sviranja svoje akustične gitare zacrtao sebi CILJ da ću kupiti električnu gitaru! Naravno nisam imao para, nije bitno... Na novčanu pomoć od roditelja nisam mogao da računam. "Upravo" su mi bili kupili akustičnu, u klasičnoj roditeljskoj zabludi da će ih to osloboditi od dužnosti da u narednoj deceniji daju još koji dinar na "dečije hobije." No, ni to nije bilo bitno, jer kao što rekoh, imao sam CILJ!
E sad, mala, ali jako bitna digresija. U putu ka svom CILJU, morate imati dobar oslonac i jaku podršku! Između ostalog, da ne biste tako ludi završili npr. u svojim, već pomenutim, trodnevnim produktima. Ja sam tako imao ortaka (na sreću imam ga i dalje, OLA Ćero!!!) s kojim sam uspeo da nađem, kako naslov kaže, posao snova. Preko izvesne omladinske zadruge, uz blago potezanje izvesnih veza, uspeli smo da dobijemo izvesni posao na beogradskoj Adi Ciganliji (savsko jezero, unikatno beogradsko pribežište od vrućina). Neizvesnost se u toj priči sastojala u tome što nismo znali o kakvom poslu se radi, kelnerisanju, prodaji sladoleda, ili... JKP Zelenilu Beograd, Ada. Bazično govoreći, dobili smo po stap sa ekserom, kesu i instrukcije kako da kupimo otpatke sa poda, a kad je to postalo lako, ašov i lopatu uz video školu (hm, nešto čudno) riljanja, prevrtanja zemlje i čupanja korova (bez rukavica)... Svako jutro, celo leto! No, i to se preguralo, i "već" tri meseca kasnije, stigla je plata. Ne sećam se tačno koliki, ali veliki procenat nam je bio skresan za neka penzijska osiguranja i sl... Ali 200 eura bili su moji... CILJ je bio blizu!
Anyway, ja sam nakon 3/4 godine sviranja svoje akustične gitare zacrtao sebi CILJ da ću kupiti električnu gitaru! Naravno nisam imao para, nije bitno... Na novčanu pomoć od roditelja nisam mogao da računam. "Upravo" su mi bili kupili akustičnu, u klasičnoj roditeljskoj zabludi da će ih to osloboditi od dužnosti da u narednoj deceniji daju još koji dinar na "dečije hobije." No, ni to nije bilo bitno, jer kao što rekoh, imao sam CILJ!
E sad, mala, ali jako bitna digresija. U putu ka svom CILJU, morate imati dobar oslonac i jaku podršku! Između ostalog, da ne biste tako ludi završili npr. u svojim, već pomenutim, trodnevnim produktima. Ja sam tako imao ortaka (na sreću imam ga i dalje, OLA Ćero!!!) s kojim sam uspeo da nađem, kako naslov kaže, posao snova. Preko izvesne omladinske zadruge, uz blago potezanje izvesnih veza, uspeli smo da dobijemo izvesni posao na beogradskoj Adi Ciganliji (savsko jezero, unikatno beogradsko pribežište od vrućina). Neizvesnost se u toj priči sastojala u tome što nismo znali o kakvom poslu se radi, kelnerisanju, prodaji sladoleda, ili... JKP Zelenilu Beograd, Ada. Bazično govoreći, dobili smo po stap sa ekserom, kesu i instrukcije kako da kupimo otpatke sa poda, a kad je to postalo lako, ašov i lopatu uz video školu (hm, nešto čudno) riljanja, prevrtanja zemlje i čupanja korova (bez rukavica)... Svako jutro, celo leto! No, i to se preguralo, i "već" tri meseca kasnije, stigla je plata. Ne sećam se tačno koliki, ali veliki procenat nam je bio skresan za neka penzijska osiguranja i sl... Ali 200 eura bili su moji... CILJ je bio blizu!
02. Kornelije Kovač
Reklame
Dok sam radio, i kasnije dok sam čekao svoje pare, naslađivao sam svoj duh web stranicama raznih proizvodjača gitara. Upoređivao specifikacije, čitao kritike i komentare, gledao slike... Ma sve. Ali je stvar bila u tome da u životu, čak ni izbliza uživo, nisam video električnu gitaru. San držanja električne gitare u rukama, pretvarao se iz fanatičnog u bolest. Tako je došlo do toga da sam, na dan kada sam konačno dobio pare, i bio stvarno bolestan, mada me to nije sprečilo da istog trena odem i kupim gitaru.
E sad... Šta lik koji u životu nije ni video električnu gitaru može da zna o kupovini iste? Ništa, ili jako malo, i kada Vam kažu da je najbolje da imate nekog iskusnog gitaristu pri sebi kada kupujete gitaru, ne lažu Vas! Sem toga što mogu da Vam kažu kako će raditi neka gitara, mogu Vam reći i koliko će raditi, što se ispostavilo kao jako važan faktor jer se dosta nižebudžetnih gitara prosto raspadne posle godinu dana...
U svakom slučaju, ja sam hteo Stratocastera. Dizajn mi se jako dopadao. Vidjao sam je u skoro svim muzičkim spotovima. U moj su se budžet uklapale razne kopije strata, ali me je najviše privlačio Squier-ov strat. Kao, ipak je "by Fender." I toliko sam o tome znao...
E, Kornelije se u celu priču uklapa mnogo ranije, još i pre moje kupovine akustične gitare. Znao sam da je komponovao mnogo fenomenalnih pesama Zdravka Čolića, ali sam ga i dosta poštovao po radu u progresivnoj Korni Grupi ("Trla baba lan" i ostale ludosti). Uglavnom, čovek je snimio reklamu za izvesnu prodavnicu muzičke opreme. Nakon reklame, ta radnja je lako ušla i ostala meni u glavi kao respektabilna i poštena. Mada je i meni bila jedina poznata "ne-socijalistička" radnja u gradu. Lako je zaključiti da sam po gitaru, kad je došlo vreme kupovine, otišao baš tamo (smejte se sad fori za koka-kolu s početka). Jedini Squier-ov Strat koji je ostao u radnji bio je Affinity Fat, a koštao je baš zgodnih 200 eura (Ironije li???). Iskren da budem, ja sam "išao na" najobičnijeg Affinity-a u kombinaciji sa kaišem i kablom i još nešto para ostatka, ali šta sad, pare nikad ne žalim. Par minuta i nešto tonova kasnije... Da, da! I ako poznajete taj veoma redak osećaj da je nešto kao stvoreno za Vas, sa ponosom Vam mogu reći da sam ga tada imao! Smaragdno zeleni Squier Stratocaster Affinity Fat!
E sad... Šta lik koji u životu nije ni video električnu gitaru može da zna o kupovini iste? Ništa, ili jako malo, i kada Vam kažu da je najbolje da imate nekog iskusnog gitaristu pri sebi kada kupujete gitaru, ne lažu Vas! Sem toga što mogu da Vam kažu kako će raditi neka gitara, mogu Vam reći i koliko će raditi, što se ispostavilo kao jako važan faktor jer se dosta nižebudžetnih gitara prosto raspadne posle godinu dana...
U svakom slučaju, ja sam hteo Stratocastera. Dizajn mi se jako dopadao. Vidjao sam je u skoro svim muzičkim spotovima. U moj su se budžet uklapale razne kopije strata, ali me je najviše privlačio Squier-ov strat. Kao, ipak je "by Fender." I toliko sam o tome znao...
E, Kornelije se u celu priču uklapa mnogo ranije, još i pre moje kupovine akustične gitare. Znao sam da je komponovao mnogo fenomenalnih pesama Zdravka Čolića, ali sam ga i dosta poštovao po radu u progresivnoj Korni Grupi ("Trla baba lan" i ostale ludosti). Uglavnom, čovek je snimio reklamu za izvesnu prodavnicu muzičke opreme. Nakon reklame, ta radnja je lako ušla i ostala meni u glavi kao respektabilna i poštena. Mada je i meni bila jedina poznata "ne-socijalistička" radnja u gradu. Lako je zaključiti da sam po gitaru, kad je došlo vreme kupovine, otišao baš tamo (smejte se sad fori za koka-kolu s početka). Jedini Squier-ov Strat koji je ostao u radnji bio je Affinity Fat, a koštao je baš zgodnih 200 eura (Ironije li???). Iskren da budem, ja sam "išao na" najobičnijeg Affinity-a u kombinaciji sa kaišem i kablom i još nešto para ostatka, ali šta sad, pare nikad ne žalim. Par minuta i nešto tonova kasnije... Da, da! I ako poznajete taj veoma redak osećaj da je nešto kao stvoreno za Vas, sa ponosom Vam mogu reći da sam ga tada imao! Smaragdno zeleni Squier Stratocaster Affinity Fat!
No comments:
Post a Comment